function nxsPostToFav(obj){ obj.preventDefault; var k = obj.target.split("-"); var nt = k[0]; var ii = k[1]; var pid = k[2]; var data = { action:'nxs_snap_aj', nxsact: 'manPost', nt:nt, id: pid, nid: ii, et_load_builder_modules:1, _wpnonce: 'fe5608e079'}; jQuery('#nxsFavNoticeCnt').html('

Posting...

'); jQuery('#nxsFavNotice').modal({ fadeDuration: 50 }); jQuery.post('https://www.sinisasoljacic.com/wp-admin/admin-ajax.php', data, function(response) { if (response=='') response = 'Message Posted'; jQuery('#nxsFavNoticeCnt').html('

' + response + '

' +''); }); }

Kraj je 2020. godine i uskoro nam stiže 2021. godina.
Trebalo bi se osvrnuti na ono što se dogodilo u ovoj godini, ali… što napisati, čega se pametnog prisjetiti? Što se, osim ove nesretne korone, uopće dogodilo?
Nažalost, 2020-ta je bila po događanjima prazna, a i prihodovno potpuno beznačajna godina. Bolje je što prije zaboraviti i nadati se boljim danima koji su, nadajmo se, ispred nas.

Na samom kraju siječnja 2018. godine, ploveći vodama Pacifika, napisao sam donji tekst. Bio je to moj osvrt i moje viđenje 2017-te godine.
Iako sam tada smatrao da u toj 2017-toj godini nije bilo puno događanja, sada vidim da nisam bio u pravu. U odnosu na ovu 2020-tu godinu, 2017. je bila vrlo bogata događajima.
Čitajući ponovno taj tri godine stari tekst, privukla mi je pažnju jedna od zadnjih rečenica:

Ali, nikad ni toliko loše da ne može bit gorije.

I evo je, imamo je. Stigla je ta godina koja je puno gora od te, kako sam tada mislio – loše godine.

Lijepo čitati stare tekstove kojima se prisjećamo prošlih vremena. Valjda se radi toga i pišu kronike.
Interesantno je vidjeti kako, uz sve hvalospjeve koje upućujemo sami sebi i našem razvoju, čini se, ipak napredujemo puževim korakom.
U mnogim „stvarima“ smo, od te 2017. godine, još više potonuli.

Godina 2017-ta

Evo, misjec don smo več u novemu godišču i možemo se zapitat po čemu bi to 2017-ta godina mogla bit zapamčena u povijesti našega mista?
Na kraju godine nismo dobili oni bilten Opčinje Buol kako smo to imali običaj dobivat pasonih godišč, po sada vada da mislimo ča se to sve činilo i učinilo, ča se bilo dogodilo. Homo se pomalo prisjetit.

Dakle, učini se vidikovac, ča uopče ni loše ispalo. Ma ni ga učinila opčina. Koliko mi se pari, učinili su ga Hrvatske ceste, isto kako i oni nognuti rotor na Velo poje. Gore isprid rotora su zaboravili stavit tabelu i upozorenje:

Kad je mokro i kad imo leda, čuvojte se judi, jer bi moglo bit svega

.

Na Borak se je stavi jedon novi „WC objekt“ čo, kada se prevede po bolski, ni ništa drugo nego jedon obični – kondut pod borove grane. Za nodijot se da ni zapo koliko i oni Bandičevi konduti po Zagrebu.

Uvedena je nova katamaranska linija do Dubruovnika, ali pari mi se da to i ni nika vela novost. Tu liniju za Kuorčulu, Dubruovnik i Mljet imali smo i pri kada su vozili Atlasovi hidrogliseri. Osim tega tu liniju je uspostavila Jadrolinija radi svuoga interesa i svoje dobiče, a ne Opčina Buol radi našega interesa.

Govori se kako Opčina imo šuoldi po dili okolo kome stigne, kome je potriba i kome ni potriba. Po tako onima koji su kupili dici stanove po Splitu, ili Zagrebu i za njih iskeširali i po 150.000 euri, još se do i studentska nadoknada za dicu kako jedna pripomoč i karitod. Onima koji imodu hotijel, restoran, ili kuču sa 7-8 apartmani, kad in se rodi dite onda in Opčina pomogne sa iljadu-dvi eura da lagje pribrodidu velike izdatke za pelene i dičje papice.

Šuoldi je bilo toliko da smo opčinsku kesu otvorili i za teniski turnir da in se nođe još doboto milijun kun – da in ne bi falilo. A bome znomo da za turnire uvik fali. Falilo je i Plenkiju u ono doba, fali i ovemu sada.
Uvik fali!

Opeta smo oborili rekuord u nočenjima. Nikad večje gosti. Naši turistički čelnici su u delirijumu zadovoljstva.
Buol več ne dobije nagrade kako pri, ali isto, uvik non ništo dodu, večje onako za spomenuče i iz krejoncije. Ma, nos i to veseli. Za 2017-tu priznanje je dobila „Elafuza“ u kategoriji – nojboji wellness hotijel. E sada, veliko je pitanje je to dobi Buol, „Elafuza“, ili koncern „Bluesun“.
Mi govorimo da je to dobi Buol, a jo, eto, u to nison baž siguran.

Izbori su pasali i stori načelnik je je opeta dobi izbore i sada je novi-stori načelnik.
Buol je po razvijenosti četarnajesti u Hrvatsku, a parvi u našu županiju. Je imo to vezje sa ovuon parvuon rečenicuon i je to koja uzročno-poslijedična veza, ni to neznon. Pretpostavijen da mnogi mislidu da to imo vezje jedno sa drugin, ali imo i onih koji tako ne mislidu.
Kojih je večje?

Učini se novi disko na Rot. Ni ga učinila Opčina nego privatna osoba, tako da Opčina, Buol i Boljani sa tim nimodu nikakve vezje. To je čista privatna investicija.

I sa tin bi se mogla ova lista zaključit. Ni bilo tega baž puno po biče da radi tega opčinski bilten nonka ni ni izošo Ali, kako su izbori pasali, ni ga bilo ni potriba štampat. Bila je šteta i truda i šuoldi.
Slijedeči bruoj če bit na kraju 2020-te, odnosno užežin izbori 2021.

Doboto smo zaboravili ono nojvažnije. Obronili smo „Zlatni rat“. Oču reč – plažu „Zlatni rat“. Ali ni to nebi vajalo pripisivat u opčinske zasluge, jer, ako čemo pravo i pošteno govorit, oni i „Grabovi rot“ stvor su bili toliko usrali da je provo čudo da je izošlo ovako kako je izošlo. Toliko su ga bili ukenjali da su ga i oni somi več bili prikrižili. Vidilo se to na one sastanke ča su bili u Ferale i u kino. Vidilo se kako su govorili, bili su bez kuraja, obisili uši, ništo su frfljali, nisu znali ča bi rekli… Ponovjali su kronologiju događaja, nisu imali ni ideju ni rješenje kako riješit problem. Vidilo se da somo odrađiju nezahvalni posol informironja javnosti koji moradu odradit.
Za ovo ča je ovako izošlo, vada da se zahvoli: Bogu, Guospi, svijetemu Juriju zaštitniku Broča, Boljanima (ne svima nego somo nikima), i političkuoj situaciji koja je u Hrvatsku bila baž tada u to vrime.
„Grabovi rot“ je preživi i to je nojvažnije. Neznon jesu li i oni somi bili svjesni da su bili somo krok do ponora, do otkaza za puno judi u Grabovi rot, a baž i do potpunje likvidacije firmje.
„Grabovi rot“ bez Rota ne može opstat, a Buol bez „Grabovega rota“ ne može normalno funkcionirat. Ni zimi, a kamoli liti. Buol je bi na krok do potpunega kolapsa, ali smo se nikako izvukli.
Nogometnim rječnikom rečeno, doli smo guol u produžetku i to u sudačkoj nadoknadi. I to nismo mi doli guol, nego je Županija dola soma sebi autoguol. Žavrnja je bi golman. Cilu je utakmicu broni odlično, a onda mu je u zojnu minutu balun nikako ispuzo iz ruk, paso kroz noge i uleti u branku. I mi smo dobili utakmicu, to jest – Rot

Od novega gruobja na Sv. Luciju ni pasonega godišča ni bilo ništa. Uvik falidu nike dozvole, niki planovi, idejna rješenja… a nazojnu je falilo i šuoldi. Kad je gruobje u pitanju uvik fali šuoldi, kakoguod i za turnir. I tako več 50 godišč! 100 godišč!
Nikad šuoldi!
Somo, za turnir se nazojnu nođe kolikoguod je potriba, a za gruobje nikad ništa. Ni kunije… ni lipje.
Ma isto je boje da su šuoldi išli u teniski turnir, nego na Sv.Luciju. Govoridu da je turnir u svrhu propagandje, a da u propagandu vajo ulogat. I da nevajo gledot u dvo parsta jer da se to nazojnu dobro isploti.

Po Bolu se ni puno lavuralo. Pasoni put kad su bili izbori cili Buol je bi raskopon uzduž i popreko. Loni ništa.
Očito ni bilo potriba kopat i uređivat. Pobjeda na izborima bila je sigura. I sve je lipo bilo dogovoreno unaprid.
Sastanak i dogovor ni bi pod lipom nego pod platanu.

Planu je Rot i doboto je sve izgorilo. U dlaku je ostalo, a stvor je sposi kanader. Na to da sve može planut upozoravalo se odovna, ali ni bilo sluha.

Govoridu da je gostih bilo doboto 10% večje nego priloni, ali za 10% se povečo i nered u porat, a i „Makarski Jadran“ je pojačo zvučnike za 10%. Za primjetit je bilo da su sada i drugi brodori počjeli činit isto, po principu – kada može vuon, mogu i jo.

Godina 2017-ta

Zaiteresiranost Opčinje, Turističkje zajednicje i Grabovega rota da riješi ovi problem ni se ni ni povečala, a ni smanjila. Ostala je na razini koja je i bila i do sada, a to je – potpuna nezainteresiranost. Ali, možebit da oni to i ne vididu kako problem, nego dapače, kako litnjo-turističko veselu atmosferu i pozitivan štimung.

Ono ruglo od puta od Bagerovega „Marinera“ po gore uzobalu, one škrape i buže još se nisu urijedile. Biće da Popić i njegovi partneri još nisu napravi idejni plan za popločit onih 50 kvadrati. Sada je i Bager u Viječe, baž če vuon to pinku tisnut po bi baž i to moglo bit uskoro.

Več se ne činidu ni poljski puti kako pri. Bilo se ništo zalaufalo pri nikoliko godišč gore po Šilovcu, po je stalo. Noglo počjelo i noglo stalo.
Po šematuoriju isprid Velije crikvje još se nisu stavili ploče ča se bilo reklo da čedu se stavit. I za to se čeko idejno rješenje ča če zapast duplo večje nego posol postavijonja pluoč.
Interesantno je danas sa tin „idejnim rješenjima“ kada su u pitanju opčinske stvori. Nojpri vajo pitat nike druge da ti dodu ideju, a onda te ideje vajo od njih kupit. Oni ča lavurodu po općinima nesmidu imat nikakvu ideju ni o čemu. Moradu bit bezidejni. Ako slučajno i imodu koju ideju, onda hi odma uvjeridu kako ta ideja nikako ni dobra. Postoje posebni judi koji su nadahnuti sa idejima, a svi drugi su več apriori obilježeni kako bezidejni tukci koji možedu (i moradu) somo mučat, gledot i pločat ovima parvima za ta njihova idejna nadahnuča.

Litnji karnavol i daje gazi naprid, uboci je u 4. barzinu. Zimski ostaje u kalig i gubi bitku. Pasonega godišča tastamenat na Studenac je slušolo i gledolo ne večje od 150 judi. Nikad manje. Imobit da danas ni Boljani več ne haju puno za to.

Po Bolu se još ni uspostavi rijed u snabdijevanju Konzuma i butigi u porat, po tako oni kamioni i tegljači sa prikolicima još imodu isti status zaštičenih prometala kakoguod i pri. Ni po temu se ništa več godinima ne minjo.
Uvik isto.

Muzijej u Velu crikvu još ni otvoren. Još malo po če 10 godišč od kada se počje renovirat. Kad je žutu zgradu vajalo renovirat i pritvorit u hotijel, sve je bilo gotovo u 3 misjeca. Interesantno kako je za nike stvori potriba puno vrimena i puno šuoldi (kojih nikad ni), a za nike druge stvori je potriba malo vrimena i puno šuoldi (kojih uvik imo).

Poljana je izrijesla u jedon lipi sportski centar. Tereni za nogomet, umjetna travica, teren za košarku, zuog za buče, parkiralište, reflektori, rasveta. Priko potoka je igralište za dicu, a još daje prema istoku teren za pase…
Jedini je problem ča je to sve napravjeno na državni teren koji pripado pod Bijelu kuču. Oče bit sričje da makor Poljanu kakoguod izvučemo od državje, vidičemo. To niječe bit baž lako.
Na Poljanu je sada jedna čudna situacija. Biče dobro ako jednega dona ne duođe niki novi gospodor i to sve ne potaraco, a dicu potiro. Čisto sumnjon da če novi vlasnik koji kupi Bjelu kuču, imat puno sluha za potribe Bola i bolskje omladinje i za njihove sportske aktivnosti. A i to, da če mu usrid hotelskega kompleksa ispod Poljane bit javna garaža, nikako mi je puno tiješko za povirovot.
Isto tako mi je tiješko za virovot da če se u hotijel „Park“ gore na dvo-tri kata učinit hotjel, a dole u prizemlje čedu bit samoposluge, pjaca i peškarija. Mislite da takega hotela nindir ni u svitu i da je to nemoguče. Varote se. Vidi son jedon taki hotjel kad son bi u Nigeriju.
Ali danas je sve moguče. Vidičemo, baž budu kojaguod zanimljiva graditeljska riješenja.

Dobra je stvor ča čedu se reflektori i umjetna travica sa Poljane moč pripomistit i pribocit na Velo poje ako se tamo čo učini i ako tamo, nakon ča se učinidu parkirališta, butige, radione i hotjel, uopče ostane mista za sportska igrališta.

Nove godine su se pri slavile po hotelima, pivolo se, sviralo, balalo i bančilo po nikoliko don. Danas smo spali na jedon šator na Poljanu. Za reč pravo, ovega godišča su bile i adventske kučice isprid Konzuma plus jedon šator za dicu.
Zafalijemo omladini i mamima na inicijativi, samoorganizironju i trudu da makor čaguod bude.
Na storu godinu nindir ništa, svuda muk, ni jedon jedini kafić ni radi. Čak ni „Tavijerna“. Bilo je lipo vrime po son malo prošjeto oko 10 uri uvečer do Bijenačice i nose. Buol je izglijedo sablasno, nindir nikoga, odnikuda se ništa ni čulo. Muk, sve zatvoreno. Koprifuogo. Isto kako da je bi policijski sat, a ne Nova godina.
I to u nojboje rangirono misto u Županiji i 14-to u Hrvatsku.

Oni, koji u te done Novje godinje nisu bili po dočecima vonka Bola, mogli su se obadat da je još jedon lipi, stori, običaj pokleknu. Ovije godinje parvi put se dogodilo da dica nisu hodili pivot po kučima i ni se kolendovalo.
Bi son na taracu i ču son da nikuor u susistvo pivo. Poveseli son se da ipak nikuor od dicije grije pivot po kučima. Ali, bila je to varka, nisu to bila dica nego su Pero i Franci izošli prid kuču i pivoli Marijotu i Nini:

Na svaršijetak od godišča
došli smo vas pozdraviti
i nazvat van dobre danke,
dobre danke – mlado lito…

… pivodu Pusinovi u svu 16. Uz gitaru. I neka pivodu. Hvola in ča nisu bili zaboravili da je Storo godina i da je nojlipje pismuon zaželit sriču u Novuoj godini.
A ne somo poslat SMS poruku.
Možebit da je to riješenje problema i da su non Pero i Franci pokozali put. Dvojica vonka pivodu onima unutra, po se onda posli zaminidu. Ovi izvonka idu unutra, a ovi iznutra izođu vonka i pivodu.
I tako sve ostane unutar fameje, a tradicija kuri naprid.

Godina 2017-ta

A imomo i glazbenu školu i mandolinski orkestar. Imomo i instrumjente. I moli zbor „Čarčojak“ i veli zbor. I Opčinu. Bilo je i šuoldi za to malo upotpunit sa prigodnim kolendama i sa pismuom, sa zakuskima i sa družjenjem.
Mogla je to bit novogodišnja bajka, ali ni.
Ni bilo voje.
A ni ideje!

I tako je i 2017-ta pasala kako i mnoge pri nje i po onuoj:

Gosti naprid – ostali stoj.

Ali, reče se da nikad ni toliko loše da ne može bit gorije.

Vidičemo ča če non bit, kako če non bit i ča čemo deškot u ovu 2018-tu.
Ma isto ne virjen da če se čudo dogodit. Mi čemo ovako kako znomo, pomalo naprid na nočin kako i do sada.

Bože zdrovja! A za drugo čemo lako.