Zadnje informacije govore da je priči oko marine na Račić došao kraj i da je dan početka radova jako blizu.
Znam, s ovom temom i svojim razmišljanjem na sve negativno što će se dogoditi sam postao jako dosadan. Ipak, tješi me činjenica da su i svi oni koji imaju drugačije mišljenje još dosadniji u svojim objašnjenjima i propagiranju ove sulude ideje. Tješi me i to da ja za svoja razmišljanja imam dobre razloge, činjenice i podlogu u iskustvima drugih koji su napravili slične pogreške.
Zagovornici ideje o marini na Račiću imaju samo želju i brdo naručenih ne kvalitetnih i nestručnih studija. Naravno, imaju i „nalog“ da to odrade.
Dakle, marina na Račić će se napraviti jer se napraviti mora.
Ovaj donji tekst sam pisao početkom ove godine, dakle nije „frišak“, ali je aktualniji nego je bio kad sam ga pisao. Događanja ovog ljeta su pokazala sve loše što se događa kada se masa od 60-70 jahti i veliki broj izletničkih i drugih plovila, nađe na malom prostoru kakav je Bol, odnosno njegovo usko priobalje.
Pa eto, kad sam ga već napisao neka bude i objavljen. Znam da neće polučiti nikakav efekat i da se stav javnosti neće ni za milimetar promijeniti.
Ali, kako sam napisao u zaključku pri kraju donjeg teksta, moje je da svoje po ovoj temi odkukuričem, kao i svaki kokot, svako jutro.
A hoće li svanuti…?
Tekst sam pisao po bolski jer je Boljanima i namjenjen. Ustvari, namjenjen je malom broju ljudi koji razumiju o ćemu pišem, jer, kao što sam i napisao, mislim da 90% ljudi u Bolu misli da će nam marina donijeti boljitak i iskorak u turizmu.
Kao i za sve druge stvari koje radimo, ili smo radili zadnjih godina, ostaje da vidimo rezultate kada sve bude gotovo. Volio bih, neizmjerno bih volio, da nisam u pravu i da me nakon svega stvarnost demantira te da sve bude lijepo, sjajno i bajno.
Vjerujte mi, nitko ne bi bio sretniji od mene.
Ali, znam i uvjeren sam, da tako neće biti i da je Bol krenuo u potpuno pogrešnom pravcu.
Granu na kojoj sjedi turistički Bol već smo dobro zapilili raznoraznim pogrešnim odlukama i djelima. Marina na Račiću, iako gordo, primamljivo i lijepo zvuči, biti će posljednji rez na toj grani.
Nažalost, i još jednom ponavljam – nažalost, mnogi ne znaju što će jedna velika marina u centru mjesta znaćiti za naše mjesto i kako će ona utjecati na Bol, na njegovo stanovništvo i na turizam.
I kao što rekoh, pitanje je da li je do naše budučnosti i naročito do budućnosti naše djece i svih koji će nakon njih doći, ikome stalo?
Nije nam bilo loše. Ni trenutno nam nije loše.
Ipak, kako će nam biti u budučnosti?
Izgleda da smo se potpuno priklonili onoj poslovici – use, nase i podase.
Slažete li se?
Znam da se slažete iako večina to nikada neće potvrditi i glasno reći.
A pogotovo „neki“.
– Marina na Račić –
tekst koji je somo gubjenje vrimena i koji ništa prominit ne može.
Imo li smisla na ovu temu več trošit riči i vrime? Imo li smisla ništo napisat kada znoš da 90% svita misli drugačije?
Puno svita je uvjereno da če to bit stvarno super stvor, niki baž i ne razumidu ča če to bit i nonka neznodu ča če se grodit, a imo i onih ča dobro znodu ča če bit i ča če se dogodit, ali guštodu da če po Račiču bit „urnebes“.
Ali ipak, nojvečje je onih potpuno nezainteresironih, onih ča in uopče ni stalo i ča reču: „Ma boli me….., neka činidu ča hi je voja. Ni moje da o temu mislim.“
Homo ovako!
Je kuo može reč da je Todorić bi glupi čuvik? Jo mislin da to nikuor ne može reč i da je upravo suprotno. Pametan je, i to dobro je pametan.
Je kuo može reč da je misli loše i da je imo loše namjere?
Jo mislin da ni to ni točno. Misli je da če sve bit dobro.
Ča onda kod njega ni vajalo?
Megalomanija! Megalomanija je njega uništila. Uništila je njega, sve okolo njega, mnoge u Hrvatsku, a i Hrvatska kako država če plotit dobru buletu.
Slikovito rečeno, zagrizo je veliki komad koji ni mogo pogucat. Mumo je niko vrime, ali to nikako ni moglo nizgarlo.
Eto, jo mislin da smo i mi na nojbojemu putu da se to i nami u Buol dogodi. Igromo se sa velikima stvorima, zagrizli smo u veliki bokun ne znajuči i ne misleči kako če se to na kraju zavaršit. Možebit da i mislimo da če to bit dobro, ali misli je tako i Todorić i mnogi drugi koji su puno mislili, a malo smislili.
Ča se tiče ovega našega slučaja i marine na Račić, to je več gotova stvor i niti ovi tekst, kako ni bilo koji drugi da se napiše, niječe ništa prominit:
„La commedia e finita“!
Učinit če se ta marina i duočedu unutra parve jahte. Svi čedu se veselit, biče mužika, zakuska za široke mase, a svečani obid i janjetina za uži krug, viorit čedu se bandire, daržat čedu se govori, biče vatromet i svi čedu govorit kako je lipo i krasno. Političari čedu se litretovat don i nuoč isprid jahti i muleti, dovat čedu intervjue i činit čedu se puno pametni i sposobni…
A kada paso ti parvi udar ostače ono ča ostane i biče kako bude. Kada oni isti novinari duođu opeta posli par godišč činit intervjue i kada opeta budu slikovali, onda ovi parvi več niječedu bit u kadru, niječedu imat vrimena, bičedu uvik zauzeti, uvik čedu bit na nike sastanke i imat čedu druge „neodgodive obaveze“. Niki čedu bit po Zagrebu, a niki čedu virit iza onih pustih studiji ča su hi bili naručili i rečedu da je sve bilo po zakonu i po proceduri. Da oni nisu ništa krivi i da oni ništa neznodu.
I biče po onuoj:
A jo neno, vao pitat pa Toteta.
A ča to vajo znat bez da se ikoga čo pito, a ča nos pamjet uči. Dapače, to ni nikakva skula, nego čista logika. I ni uopče bitno je ti koji o temu misli žive na Račić kako jo, ili u Podborije, na Kupinu, ili u Humac, Prožnica, u Split…
Vajo znat slijedeče:
- Kako parvo – marini ni misto usrid mista. Marina, kakva se planiro na Račić, ni porat kako ča ga trenutno imomo i u kojega su vijezoni kaiči i borke. Ova marina je planirona da bude u službi turizma, da bude luka nautičkog turizma, a to je onda skruoz druga stvor. To je onda jedon dinamičan prostor di se stoji, di se judi kriječu, a jahte su in i apartmani i dnevni boravci i dvuori. Takva marina je živi prostor di u jednemu momijentu boravi 500-600 judi. To je kako jedon veli kamp na muoru. Jedina je razlika ča je na jahte uglavnon mlaji svit, večje se pije, banči i bahati, i večji je nered.
Radi tega je zakon predvidi da marina (ili luka nautičkog turizma), radi raznoraznih stvori, koje se jednuon riči modijerno zovu – „ugroze“, nesmi bit u „Zoni-1“.
U našemu slučaju, u Buol, zapadna granica te „Zonje-1“ je ulica A.K. Miošića, odnosno put između Kalafotovje njivje i Đamonje, a istoćna granica je Ribarski put, odnosno put ča grije od Golubovih po uzbardo pud Gučorovih.
E sada, kako to da je ta „Zona-1“ na istoku baž do Golubovih, a ni obuhvatila i oni dil večje prema istoku di su: kuče po Račiču od kojih su nike store i po 300 godišč, di su Menegovi i Franasovića dvuori, po onda kuča di je starački dom, Pusinovi, Breškovići, Bumbiči po sve ono uzbardo i istočno, po onda „Mlin“, po Bijela kuča, Kovenat, crikvica Sv. Ivana, one store kuče u Šmikinove dvuore… Sve je to ostalo vonka tije „Zonije-1“ i ušlo je u „Zonu-2“. Crikvica Sv. Ivana i Kovenat su nojstariji dil Bola a stavjeni su u „Zonu 2“, isto kako i nove kuče po Kupini.
A zoč?
Somo zato da bi se na Račič mogla učinit – marina!
Jer marina u „Zonu-1“ ne može, ali može u „Zonu-2“. Tako je i nacrtana, i tako će i bit. Điga če bit jušto do pod Golubovih, odnosno do Ribarskega puta i cila če bit u morskemu produžetku tije „Zonije-2“. Ni mijetra priko.
Veliko hvola konzervatorima, urbanistima i svima onima koji su tako zdušno na ovemu lavurali. Odlično su ovo izveli, ni potriba govorit! Vajalo se i ovega sitit.
Čestiton!
Niki čedu bit puno kuntijenti ča su ovako furbasto odigrali utakmicu, ča su privarili zakon i namistili ove zone tako da se marina može impjantat na Račić.
Ali, nebi nikako vajalo zaboravit, i to se mora znat: imo razloga zoč je zakon predvidi da marina ne može u Zonu 1, odnosno u užu gradsku jezgru, ili u centar nikega mista. Svakako da postoje razlozi i procijene zoč ni dobro da se ona „montiro“ usri mista.
- Marina neminovno znači veliki šušur. U marinu se uvik ništo dogojo. Nikuor je pijon, dica skoču, plaču, Talijoni se korodu i viču. Francuzi kužinodu. Omladina pivo, dere se. Partijaneri partijodu, skoču umore. Niki se šamponirodu i tuširodu. Nikuor pritoče benzinu u bajbote po mu se prolije. Smardi benzina.
Malo kuo da imo obzira za one druge okolo njega.
A onda nazojnu, oko 2 ujutro, duođe i policija.
Svega tega imomo i danas po Račiću, a ritko kada bude večje od 20-25 jahti. A di je to još do 150 koliko se planiro da če hi bit, odnosno moglo bi hi bit.
- Buol je poznat po čistemu muoru. Volimo se sa tin dičit. Več sada, sa ovih 20 jahti po Račiću i sa ono izletničkih brodi, Račič ni ono ča je bi. Muore je puno šporkije. Plivo smeče, plivo nagratoni kupus, pomiduori i spirine svakje varsti, uje se cakli po škorupu, diguod i benzina… imo i govon. Smardi.
Jo son 25 godišč po muoru i u puno son puorti po svitu bi, a i puno marini vidi. Znote kad son, i di son, vidi da je muore u porat čisto i bistro kako u nos?
Nikada i nindir! To ne postoji. Nonka u Australiju, di nesmiš pjunut umore, tega nison vidi. Na druga mista da i ne govorin.
A zoč je to tako?
To je zato jer to tako mora bit. Puorti i marine su mista di je cirkulacija ograničena i di nimo izmjenje vodije. U takovima medijima buja morska vegetacija svakakovje varsti i ona uvjetuje zamučenje muora. Buja trova, alge, škuojke… Redovito je u takvim puortima i u marinima i salinitet manji, muore postane bočato ča posebno pogoduje tima raznoraznima morskim organizmima.
I muore je toplije jer nimo cirkulacije po se učini kako jedon bazen.
Usrid tije našje marinje na Račič će bit izlijev potoka sa kojin sa svakin dažjon dohodidu vaguni i vaguni kišnicje. Sva će ta vodurina nagarnut u tu našu marinu i dobro če razvodnit muore u njuoj.
Svaki dož kroz ti potok danas donese umore i raznoraznje šporkicije koja niko vrime plivo po Račiću, a onda to kurenat, valovi i vitar raznesedu i muore se raščisti. Plažu ta rika od vodije raskopo, a muore se zamuti od zemje i gliba po sve bude kafeno kako da je jedna velo lokva, ili foša. Nakon par uri sve se razbistri i raščisti.
Kako če to bit u tu našu marinu koja če imat ulaz sa zapada prikrižen sa drugin muleton na nočin da se điga i ti, kako su ga nazvoli, „sekundarni munet“ priklopodu, a na počjetku đigje (na istok) če bit par buži koje bi vajalo da služidu za „cirkulaciju“?
Điga če bit postavjena u smjeru istok – zapad, paralelno sa krajen i rivuon, a znajuči da i kurenat i valovi grijedu u istemu smjeru – cirkulacije muora če bit puno malo. Kurijenti u nos nisu izraženi, tako da je količina muora koje se kroz te buže može u marinu uvuč – neznatna.
Piše da čedu te buže bit 5-6 mijetri dugaške i mijetar visoke. Obično ti otvori budu diguod dole, upuol dna, a ne na škorup, tako da svo smeče koje plivo niječe vonka iz marinije bez dobrega špurtila sitnijega oka.
Jedino bi dobro jugo moglo tisnut malo muora unutra kroz te buže.
Ali – liti juga ni! Somo puše oni nevuojni levantić i to jedva do 11 uri ujutro. I to ako puše.
- Marine se uvik činidu u repor, u vale, ili nindir u dezijerto na mista di nimo vitra. Naprimjer: Varbuoska, Milna, Palmižana, Mokošica, Gruž, Split… sve su napravjene na mista di je repor i di ne šibo vitar. Iako na takva mista uglavnon ni cirkulacije muora, ipak se to čini na takva mista. Jednostavno, od dvo zla vajo izabrat manje zlo. Kako marina u koju ni bonaca ni marina ispado da je misto koje je zaštičeno od muora i od vitra parvi i osnovni uvjet.
Račič je, osim za buru (i to somo oni dil uz kroj), izložen svima vitrovima da ne može bit večje izložen nego je. Istina, unutra če bit bonaca, ali vitar se ne može fermat.
Eto, Zadar imo morske orgulje, a mi čemo imat violine na vitar!
Koji čedu to bit krasni koncerti, koje simfonije… Betoven, Mocart, Štraus…
„Na lijepom plavom Račiču“! Ali niječe to bit somo novogodišnji koncert kako ono kada se na Novu godinu oni mužikanti u Biječ raspištoljidu. U nos če to bit „cijelogodišnji koncert“.
- A ča čemo sa ekologijon i kuo če to kontrolirat? Za reč pravo, doboto sve jahte imodu tankove za skupjat fekalije iz zahodi i to bi vajalo da se poštuje. Ali, znote koliko svita i koliko nautičari to poštuje? Malo je takvih i to je stvor koja se u nos ne može kontrolirat. Nikuor ne može kontrolirat kad če kuo otvorit vargulu i sve to iskarcat u marinu.
Velika večina nautičari ča se liti kriječu po muoru su oni koji su uzijeli brode u „charter“, a to niti su maritimi, niti na maritime vonjodu. Nimodu pojma i nimodu osječaja za muore. Za mnoge od njih iznajmit jahtu i iznajmit romobil je sve isto. Nimo velikje razlikje.
Njima muore ne znači ama baž ništa. Ne značidu in ni oni judi okolo njih po drugima brodima, kakoguod ni oni ča spidu po kučima dok se oni pjani po noči deru i urlodu.
Gosti, nautičari, oni možedu lokat, možedu se derat i urlikat. Ne uzimje in se to za zlo jer oni su – gosti, turisti. Ali kad se nikuor od nos napije po pinku zapivo, onda je – pjančina i divjok.
Kad se turistička mlađarija nahumo trovije i nakarco extazija onda su to „partijaneri“. Oni možedu, ni problem. Ma kad to isto učini niki naš, onda je – drogaš. U bajbukanu sa njin!
Stvarno je interesantan ovi naš turizam i kako to sve u njemu funkcioniro.
Danas nimo jahtje, a da na njuoj ni 6-7 judi. Pomnožmo to sa tih 150. To je nojmanje 900 judi. Neka se somo puol od njih popišo i ispusti iz zahodi ono ča in je duošlo za učinit, to je – ekološka katastrofa. Jo se dobro spominjen Račića iz 70-tih godišč. Kanalizacije su uglavnon hodile dreto umore, a somo su nike kuče imali septičke jame sa preljevima.
A koliko nos je bilo po Račiču i ča smo gostih imali? Ni nos sve skupa sa svima gostima bilo 50. A po muoru je bila katastrofa. Govovna su plivoli na sve strone, klozetpapiri, sve je smardilo…
A kako če to bit u tu našu marinu, e to čemo vidit.
Bit če to jako zanimljivo vidit i osjetit kad bude sve gotovo.
U svakemu slučaju, preporučon svakome – puojte na Račić i vijte kakvo je muore sada jer, nakon ča se marina učini, to več nikada niječete vidit.
I da zaključin.
Odlučili smo krijenut u jednemu pravcu sa kojega nimo povratka. Odlučili smo se za marinu sa namjerom da od Bola napravimo nautički centar, da bude još boje, da bude još bogatije, lipje, glamuroznije…
Noglo smo to odlučili, odlučili su to nekompetentni judi i oni koji o svemu temu malo znodu, a mislidu da su strašno pametni i da strašno puno znodu. Kako i u puno slučajevi u Hrvatsku, ni odlučila sruka nego je odlučila – politika.
Nisu odlučili stručnjaci nego – političari.
A ovo su previše ozbiljne stvori da bi se na ovaki nočin donosile odluke. Učinit marinu ni isto kako učinit javni zahod, ili tratoar, usodit palmu, učinit skaline, ili podgrodit niki zid ča je po.
Puno je tega u igri i puno je rizika u svemu temu.
Sve to na kortu i u priči puno lipo izglijedo, ali nažalost, stvarnost nos često puti ražalosti po ne bude onako kako smo itili, ili kako bismo itili da bude.
Turizam je jedna puno nježna ekonomska djelatnost u kojuj i jedon moli pogrešni krok može sve okrijenut naopako.
Ovuode nimo ni vrimena ni prostora za puno pisat o temu koji uvjeti moraju postojat da bi se učinila marina, ili luka nautičkega turizma. Koji to uvjeti vada da budu zadovoljeni i ispunjeni? Koje su to još druge mnogobrojne opasnosti po ekologiju? Na koji se nočin minjo morska flora i fauna? Oče baž bit „Caulerpe taksifolije“ i „Recemoze“ kako ono u Stori Grod i po još nikima valima i marinima, a koje se razviju tamo di nimo cirkulacije muora? Kolika izmjena muora vada da bude zadovoljena da bi to koliko-toliko bilo podnošljivo? Koliko ta marina vada da bude blizu, ili daleko, od naseljenega mista, ili parvih kuč? Koliko marina vada da bude velika, koliki vada da bude morski dil, a koliki kopneni „suhi“ dil? Kolika vada da bude nojmanja, a koliko nojveča dubina muora u marinu i zoč. Kako vada da bude riješno sakupjonje oborinskih vada? Ča je sa điguon, koliko vada da bude visoka, koje varsti vada da bude itd? Ča sve vada da bude u tu marinu da bi ona funkcionirala u rijedu? Ča če bit i kako čedu izglijedat ti gvozdeno/betonski plutajuči pontoni nakon par godišč kad obrostu trovuon i pidočima? Koji su stvarni utjecaji na okoliš, i koji su to ekološki kriteriji koji vada da se zadovolje prilikom izbora lokacije? Kako blizina marine i sve to skupa imo utjecaj na okoliš i na kvalitetu života onega dila stanovništva koji če praktički „živit“ u tuoj marini? Koji su realni, a koji potencialni izvori zagađenja u zatvorenemu prostoru marine. Kakva su iskustva u izgradnji marina po svitu i kako se to čini? Kakva su iskustva drugih? Koje su ekonomsko pozitivne stvori koje marina sa sobon nosi, a koji su štetni utjecaji marine?
Niki čedu reč – to sve piše u studije!
Studije!
Uf, kako ta rič lipo zvuči! Pari kako ništo puno pametno. Znanstveno, stručno i vjerodostojno.
Ne govorin, baž i bidu bile takve da nisu jednostavno – naručene! Isto ono kako kad naručite picu u Marjanovića. Kakvu želite? Mješanu, sa maslinama, više sira, manje šunke, picu Napolitanu, ili Margaritu…
I eto pica doma nakon 20 minuti. Dostava na kuču.
Baž onakva kakvu ste itili.
A ni da se o temu ni govorilo. Govorilo se. Bila je prezentacija tie „Studije utjecaja na okoliš dogradnje luke Bol“. Pročito son tu studiju, pomalo i na miru, a i bi son u Ferale i slušo njihovu prezentaciju tije studije. Kako son čito i nike druge slične studije, vidi se da je to bilo golo pripisivonje.
Somo je pitanje kuo je od koga pripisivo, ali to sada ni važno.
Vajalo je da to bude „rasprava“, ali raspravje ni bilo jer ni imo kuo raspravijat. Kako i obično na ovake skupove, bilo je 15-20 judi. Druge ni interesiralo.
A ča je nojinteresantnije, ako se malo boje čito, vidi se da ta studija uopče ni „pozitivna“ i upozorava na mnoge negativne stvori koje se nikako ne možedu sakrit, ili da se priko tega tek tako može pasat.
Studija je prilično zbrkana i nazojnu se nezno je se to čini za domicilno stanovništvo i za njihove brode i kaiče, ili če to bit luka nautičkega turizma, to jest za furešte i za jahte. Jedonput piše ovako, drugi put onako.
A to je nojbitnija stvor.
Pari mi se da ni oni ča su je pisali nisu bili načistu ča če pisat.
Sve je u tuoj studiji, u tih 29 stranici, nikako ufino, dotakli su se mnogih stvori, ali ništa konkretno da se reklo i napisalo. Sve u krotko, u par riči i sve u stilu: „moglo bi“… „postoji mogučnost“… „ima naznaka“… itd.
Potok i voda se nonka ne spominju.
Govori se da če plaža ostat „netaknuta“!!! Oče, do parvega večjega dažja i dok je voda ne raskopo.
Sve u svemu, mene je bilo sron to čitat, a i slušot prezentaciju. Nison imo snogije dignut ruku i ništa pitat, jer son vidi da nimon koga čo pitat. Vidi son da su judi duošli po zadatku i da se tu uru vrimena mora odradit.
Nazojnu su rekli da uputimo pismene upite, ili sugestije.
I napiso son. I poslo.
Nisu mi odgovorili.
Ma za reč pravo, nison to ni očekivo. To jednostavno tako grije. Taka su vrimena i tako je to sve skupa namiščeno da tako bude. Sve lipo, fino, kulturno, čudo kako to sve bude profesionalno, a onda nazojnu izođe „k… od tovara“.
Ma pitanje je – je ovo koga uopče interesiro? Je mi ovo želimo znat?
Jesmo li zainteresironi za čo znat o ovemu?
Danas je lagje nego ikada duoč do znanja i do informacija. Imo po internetu masu stručnije literature, magistarskih i doktorskih radova, provih studiji i libri o ovemu. Lako je do tega duoč i to pročitat. Dosta son tega pogledo jer me interesiralo i mogu somo konstatirat:
- Stvor je jako zaguljena i sve upučije na to da oni koji su vajali da se dobro educirodu i informirodu pri nego su u ovo krijenuli, nisu ni slova pročitali. Umisto libor i stručnih radovi uzijeli su – kalkulator.
Ma turizam se ne vodi kalkulatoron nego pamječu. Meni se pari da pamjeti ni puno bilo kad smo se odlučili za ovo i da je glavni moto bilo ono:
„Vidila žaba da konja kuju, po digla nogu da i nju potkuju“.
Ali, nazojnu – vidit čemo, vrime če pokozat. Prove turističke znalce i stručnjake nikuor ništa ni pito, po se oni o ovemu nisu niti čuli, niti su se izjašnjavali. Siguran son da niti jedon turistički stručnjak nebi promisli na Račić učinit marinu. A njima, tima turističkima stručnjacima, bi vajalo virovot jer se podrazumjeva da su školovani, kompetentni i da o temu imodu potribno znanje.
Jo, naprimjer, o kuharstvu mogu imat niko molo znanje. Dakako, slobodan son i mislit da ništo znon, ali koliko stvarno znon to je veliko pitanje.
Ipak, da nebi bilo neugodnih iznenađenja i nepotrebnega troška, ne kuhon i u to se ne intrigojen. Imo kuo to boje zno od mene.
Često se zapiton – ča je to turizam i koja je to jebena ekonomska grona kada je moguče da o turizmu svi sve znodu. Kako je moguče da postoji niko takvo zanimanje za koje ti ni potriba hodit u skulu, ni ti potriba ništa učit, a možeš znat sve ča ti je potriba znat.
I još druge oko sebe učit. I govore i predavanja daržat.
Ono ča mi je profesija i za čo son se školovo – to lavuron. U nika moja znanja koja son kroz život steko spado i dil od ovega ča son gore napiso. To son uči u skulu, a sada son i dionik mnogih stvori, poglavito ovega ča je vijezono za ekologiju i zaštitu muora od zagađenja sa brodih (popularno zvono MARPOL). Puno son tega vidi, doživi u praksi, ili se na razne nočine susreto sa ovin po svitu.
Meni je rijed reč i napisat, a oče to kuo prihvatit ili ne, oče to kuo pripoznat kako tuko ili ne, e to več ni do mene.
Eto, somo da ne bude posli:
Nismo znali, ča nis reko kad si zno…
Zato ovo i pišen, kakoguod i sve ono pri od pasonih godišč.
Kamo sričje da son u krivu i da nazojnu čujen da mi se reče:
Je vidiš, nis bi u pravu…!
Nikuor nebi bi sritniji od mene.
Eto, jo kako i kokot! Svako jutro prid zoru vuon svoje odkukuriče, a oče svanut, ili niječe, o temu ne misli. Vuon svoje kukurikonje uredno odradi i obavi.
Recimo da son jo po ovuoj temi svoje – odkukuriko. Vajalo bi stavit točku jer nimo smisla oko ovega daje trošit vrime, kako moje dok se fjatojen ovo pisat, tako i vaše dok ovo čitote.
Ča se Bola tiće – „Kocka je bačena“. Koji čedu broji izoč i kuo če dobit, a kuo izgubit – vidit čemo.
Koliko jo znon o ovemu, sve mi se pari da čemo svi izgubit.
I to ne malo.
Dobičemo marinu, a izgubičemo Buol.
Mnogi čedu reč da smo ga ionako več izgubili po da ovo sve skupa nimo puno vezije. Istina je, složen se, puno se tega nepametnega učinilo, ali ova marina bi mogla bit zojni čaval ča čedu ga inbrokat u kasil Bola koji več nikad niječe bit oni Buol kojega smo imali i kojega poznajemo.
A upravo su ovo rekli i urbanisti koji su prezentirali planove Bola, a ništo slično piše i u ovu Studiju o utjecaju na okoliš. Da:
vada da zaboravimo Buol kakvi je do sada bi.
A sve pod firmuom da grijemo naprid, da bude boje, lipje, večje… i da bude večje šuoldi.
Šuoldi i somo šuoldi! Somo šuoldi su važni!
Kakoguod i Todoriću.
I vuon je misli da če učinit boje, uzije je kalkulator i zaigro je igru, po je nazojnu učini gorje.
Učini je sranje da ni mogo večje.
Megalomanije radi!